nevolja
невоља/něʋoʎa/ · ж. р.
EnСУЩ
-
беда; неприятность; проблемаNašao se u velikoj nevolji. — Он попал в большую беду.Nevolja je u tome što nemamo vremena. — Проблема в том, что у нас нет времени.
-
нужда; необходимостьIz nevolje je prodao stan. — Он продал квартиру от нужды.
«Naći se / biti u nevolji» — попасть / быть в беде.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | nevolja | nevolje |
| Род. | nevolje | nevolja |
| Дат. | nevolji | nevoljama |
| Вин. | nevolju | nevolje |
| Зват. | nevoljo | nevolje |
| Твор. | nevoljom | nevoljama |
| Предл. | nevolji | nevoljama |
Антонимы:
sreća
Выражения
- u nevolji se poznaju prijatelji — друзья познаются в беде
- iz nevolje — поневоле; от безысходности