sreća
срећа/srêt͡ɕa/ · ж. р.
EnСУЩ
-
удача; везениеImali smo sreće, stigli smo na poslednji autobus. — Нам повезло, мы успели на последний автобус.Srećno na ispitu, puno sreće! — Удачи на экзамене, ни пуха ни пера!
-
счастьеNovac ne donosi sreću. — Не в деньгах счастье.Plakala je od sreće. — Она плакала от счастья.
«Imati sreće» (род. п.) — везти: Imao sam sreće — Мне повезло.
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | sreća | sreće |
| Род. | sreće | sreća |
| Дат. | sreći | srećama |
| Вин. | sreću | sreće |
| Зват. | srećo | sreće |
| Твор. | srećom | srećama |
| Предл. | sreći | srećama |
Выражения
- sreća u nesreći — нет худа без добра; счастье в несчастье
- na sreću — к счастью