СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
нрав; характер; темпераментMoj deda je bio čovek teške ćudi. — Мой дед был человеком тяжёлого нрава.Ima blagu ćud i retko se ljuti. — У неё мягкий характер, и она редко сердится.
-
книжн. (обычно мн. ч.) капризы; прихотиPoljoprivrednici zavise od ćudi vremena. — Земледельцы зависят от капризов погоды.
Синонимы:
Склонение, ж. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | ćud | ćudi |
| Род. | ćudi | ćudi |
| Дат. | ćudi | ćudima |
| Вин. | ćud | ćudi |
| Зват. | ćudi | ćudi |
| Твор. | ćuđu | ćudima |
| Предл. | ćudi | ćudima |
Составлено ИИ
Обновлено 6 октября 2026