SR→RU

predočiti

предочити

predòčiti · /predǒt͡ʃiti/ · сов. вид · несов.: predočavati, predočivati

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. (о документах, доказательствах) предъявить; представить
    Advokat je predočio sudu nove dokaze. — Адвокат представил суду новые доказательства.
    Na granici morate predočiti pasoš. — На границе нужно предъявить паспорт.
  2. (кому-л.) разъяснить; донести до сведения
    Lekar mu je predočio sve rizike operacije. — Врач разъяснил ему все риски операции.
  3. книжн. (predočiti sebi) представить себе; вообразить
    Teško je predočiti sebi koliko je to bilo daleko. — Трудно представить себе, как это было далеко.

Обычно строится как predočiti nekome nešto (дат. + вин.).

Синонимы:
Спряжение, сов. вид
Настоящее время
japredočim
tipredočiš
on/ona/onopredoči
mipredočimo
vipredočite
oni/one/onapredoče
Прошедшее время: predočio, predočila, predočilo · predočili, predočile
Будущее время: predočiću, predočićeš, predočiće, predočićemo, predočićete, predočiće
Повелительное: predoči
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026