ovaj
овај/ǒʋaːj/
En-
МЕСТОИМЕНИЕэтотOvaj put ja častim. — В этот раз угощаю я.Koliko košta ovaj džemper? — Сколько стоит этот свитер?
-
МЕСТОИМЕНИЕразг. пренебр. (о человеке) этот типŠta hoće ovaj od mene? — Чего этот от меня хочет?
-
МЕЖДОМЕТИЕразг. (при заминке в речи) э-э; это самоеBio sam, ovaj, malo zauzet. — Я был, э-э, немного занят.
«Ovaj» — рядом с говорящим, «taj» — рядом с собеседником, «onaj» — далеко от обоих.
Формы
| м. р. | ж. р. | ср. р. | |
|---|---|---|---|
| Им. | ovaj | ova | ovo |
| Род. | ovog, ovoga | ove | ovog, ovoga |
| Дат. | ovomu, ovome | ovoj | ovomu, ovome |
| Вин. | ovaj, ovog, ovoga | ovu | ovo |
| Зват. | — | — | — |
| Твор. | ovim, ovime | ovom | ovim, ovime |
| Предл. | ovome, ovomu | ovoj | ovome, ovomu |
Антонимы:
onaj