СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
разрешение; одобрениеZa to vam treba odobrenje direktora. — Для этого вам нужно разрешение директора.Banka mi je poslala odobrenje kredita. — Банк прислал мне одобрение кредита.
-
одобрениеKlimnuo je glavom u znak odobrenja. — Он одобрительно кивнул.
Обычно: «dobiti/dati odobrenje za nešto».
Антонимы:
Склонение, ср. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | odobrenje | odobrenja |
| Род. | odobrenja | odobrenja |
| Дат. | odobrenju | odobrenjima |
| Вин. | odobrenje | odobrenja |
| Зват. | odobrenje | odobrenja |
| Твор. | odobrenjem | odobrenjima |
| Предл. | odobrenju | odobrenjima |
Составлено ИИ
Обновлено 28 сентября 2026