SR→RU

odobrenje

одобрење

odobrénje · /odobrěːɲe/ · ср. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. разрешение; одобрение
    Za to vam treba odobrenje direktora. — Для этого вам нужно разрешение директора.
    Banka mi je poslala odobrenje kredita. — Банк прислал мне одобрение кредита.
  2. одобрение
    Klimnuo je glavom u znak odobrenja. — Он одобрительно кивнул.

Обычно: «dobiti/dati odobrenje za nešto».

Синонимы:
Антонимы:
Склонение, ср. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.odobrenjeodobrenja
Род.odobrenjaodobrenja
Дат.odobrenjuodobrenjima
Вин.odobrenjeodobrenja
Зват.odobrenjeodobrenja
Твор.odobrenjemodobrenjima
Предл.odobrenjuodobrenjima
Составлено ИИ Обновлено 28 сентября 2026