dozvola
дозвола/dôzʋola/ · ж. р.
EnСУЩ
-
разрешение; согласиеMoraš da tražiš dozvolu od roditelja. — Тебе нужно спросить разрешения у родителей.Ušao je u kancelariju bez dozvole. — Он вошёл в кабинет без разрешения.
-
разрешение; права; лицензияPoložio sam ispit i dobio vozačku dozvolu. — Я сдал экзамен и получил водительские права.Stranci moraju da imaju radnu dozvolu. — Иностранцам нужно разрешение на работу.
Водительские права — «vozačka dozvola», в разговоре просто «vozačka»; разрешение на что-то — «dozvola za» + вин.
Синонимы:
odobrenje
dopuštenje
licenca
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | dozvola | dozvole |
| Род. | dozvole | dozvola |
| Дат. | dozvoli | dozvolama |
| Вин. | dozvolu | dozvole |
| Зват. | dozvolo | dozvole |
| Твор. | dozvolom | dozvolama |
| Предл. | dozvoli | dozvolama |
Антонимы:
zabrana