СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
путаница; неразберихаNa aerodromu je nastala velika konfuzija oko letova. — В аэропорту возникла большая неразбериха с рейсами.Nova pravila su izazvala konfuziju među roditeljima. — Новые правила вызвали путаницу среди родителей.
-
(о состоянии человека) замешательство; спутанность сознанияPosle udarca u glavu bio je u konfuziji. — После удара по голове у него было спутанное сознание.
Антонимы:
Склонение, ж. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | konfuzija | konfuzije |
| Род. | konfuzije | konfuzija |
| Дат. | konfuziji | konfuzijama |
| Вин. | konfuziju | konfuzije |
| Зват. | konfuzijo | konfuzije |
| Твор. | konfuzijom | konfuzijama |
| Предл. | konfuziji | konfuzijama |
Составлено ИИ
Обновлено 29 октября 2026