kombinacija
комбинација/kombinǎːt͡sija/ · ж. р.
EnСУЩ
-
комбинация; сочетаниеOva kombinacija boja ti baš lepo stoji. — Это сочетание цветов тебе очень идёт.Zaboravio sam kombinaciju za sef. — Я забыл код от сейфа.
-
разг. вариант; схема; договорённостьImam jednu kombinaciju za stan, javiću ti. — У меня есть один вариант с квартирой, я тебе сообщу.
-
(в выражении u kombinaciji) рассмотрение в качестве кандидатаOn je u kombinaciji za mesto direktora. — Его рассматривают на должность директора.
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | kombinacija | kombinacije |
| Род. | kombinacije | kombinacija |
| Дат. | kombinaciji | kombinacijama |
| Вин. | kombinaciju | kombinacije |
| Зват. | kombinacijo | kombinacije |
| Твор. | kombinacijom | kombinacijama |
| Предл. | kombinaciji | kombinacijama |