VOCAB.RS

kombinacija

комбинација

/kombinǎːt͡sija/ · ж. р.

En
СУЩ
  1. комбинация; сочетание
    Ova kombinacija boja ti baš lepo stoji. — Это сочетание цветов тебе очень идёт.
    Zaboravio sam kombinaciju za sef. — Я забыл код от сейфа.
  2. разг. вариант; схема; договорённость
    Imam jednu kombinaciju za stan, javiću ti. — У меня есть один вариант с квартирой, я тебе сообщу.
  3. (в выражении u kombinaciji) рассмотрение в качестве кандидата
    On je u kombinaciji za mesto direktora. — Его рассматривают на должность директора.
Синонимы:
spoj sklop varijanta
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.kombinacijakombinacije
Род.kombinacijekombinacija
Дат.kombinacijikombinacijama
Вин.kombinacijukombinacije
Зват.kombinacijokombinacije
Твор.kombinacijomkombinacijama
Предл.kombinacijikombinacijama
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0