SR→RU

kočiti

кочити

kóčiti · /kǒːt͡ʃiti/ · несов. вид

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. (о транспорте) тормозить
    Uvek kočim polako kad je put mokar. — Я всегда торможу плавно, когда дорога мокрая.
    Autobus je kočio pred svakim semaforom. — Автобус тормозил перед каждым светофором.
  2. (о развитии, действии) тормозить; сдерживать; мешать
    Birokratija koči razvoj malih firmi. — Бюрократия тормозит развитие малого бизнеса.
    Strah ga koči da progovori na sastanku. — Страх мешает ему заговорить на собрании.
  3. (kočiti se) коченеть; деревенеть
    Od hladnoće su mi se kočili prsti. — От холода у меня коченели пальцы.

Совершенный вид — zakočiti: Naglo je zakočio. — «Он резко затормозил».

Синонимы:
Антонимы:
ubrzavati podsticati
Спряжение, несов. вид
Настоящее время
jakočim
tikočiš
on/ona/onokoči
mikočimo
vikočite
oni/one/onakoče
Прошедшее время: kočio, kočila, kočilo · kočili, kočile
Будущее время: kočiću, kočićeš, kočiće, kočićemo, kočićete, kočiće
Повелительное: koči
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026