SR→RU

izreći

изрећи

ìzreći · /ǐzret͡ɕi/ · сов. вид · несов.: izricati

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. высказать; произнести; выразить
    Od uzbuđenja nije mogao da izrekne ni reč. — От волнения он не смог произнести ни слова.
    Na sastanku je otvoreno izrekla svoje mišljenje. — На собрании она открыто высказала своё мнение.
  2. (о приговоре, наказании) вынести; назначить
    Sud mu je izrekao kaznu od pet godina zatvora. — Суд приговорил его к пяти годам заключения.
  3. (izreći se) проговориться; оговориться
    Nije hteo da nam kaže, ali se izrekao. — Он не хотел нам говорить, но проговорился.

Часто в сочетаниях izreći kaznu — назначить наказание, izreći presudu — вынести приговор.

Синонимы:
Спряжение, сов. вид
Настоящее время
jaizreknem
tiizrekneš
on/ona/onoizrekne
miizreknemo
viizreknete
oni/one/onaizreknu
Прошедшее время: izrekao, izrekla, izreklo · izrekli, izrekle
Повелительное: izrekni
Составлено ИИ Обновлено 29 октября 2026