ГЛАГОЛ
-
(о суде, судье) выносить; назначатьSud danas izriče presudu u tom slučaju. — Суд сегодня выносит приговор по этому делу.Sudije retko izriču tako visoke kazne. — Судьи редко назначают такие суровые наказания.
-
высказывать; выражатьOn uvek otvoreno izriče svoje mišljenje. — Он всегда открыто высказывает своё мнение.Ministar je izricao oštre kritike na račun opozicije. — Министр высказывал резкую критику в адрес оппозиции.
Совершенный вид — izreći; часто в сочетаниях izricati presudu, kaznu.
Синонимы:
Спряжение, несов. вид
| Настоящее время | |
|---|---|
| ja | izričem |
| ti | izričeš |
| on/ona/ono | izriče |
| mi | izričemo |
| vi | izričete |
| oni/one/ona | izriču |
Прошедшее время: izricao, izricala, izricalo · izricali, izricale
Будущее время: izricaću, izricaćeš, izricaće, izricaćemo, izricaćete, izricaće
Повелительное: izriči
Составлено ИИ
Обновлено 6 октября 2026