VOCAB.RS

dečko

дечко

/dêt͡ʃko/ · м. р.

En
СУЩ
  1. разг. парень; мальчик
    Onaj dečko iz komšiluka stalno svira gitaru. — Тот парень из соседнего дома постоянно играет на гитаре.
    Dečko, dođi malo ovamo! — Парень, подойди-ка сюда!
  2. парень; бойфренд
    Moj dečko radi u Novom Sadu. — Мой парень работает в Нови-Саде.
    Da li ona ima dečka? — У неё есть парень?
  3. (в картах) валет
    Bacio je dečka u herc. — Он сбросил червового валета.

Нейтральное слово для «мальчик» — dečak; dečko чаще значит «парень».

Синонимы:
momak dečak mladić klinac
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.dečkodečki
Род.dečkadečka
Дат.dečkudečkima
Вин.dečkadečke
Зват.dečkodečki
Твор.dečkomdečkima
Предл.dečkudečkima
Антонимы: devojka, devojčica
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0