dečko
дечко/dêt͡ʃko/ · м. р.
EnСУЩ
-
разг. парень; мальчикOnaj dečko iz komšiluka stalno svira gitaru. — Тот парень из соседнего дома постоянно играет на гитаре.Dečko, dođi malo ovamo! — Парень, подойди-ка сюда!
-
парень; бойфрендMoj dečko radi u Novom Sadu. — Мой парень работает в Нови-Саде.Da li ona ima dečka? — У неё есть парень?
-
(в картах) валетBacio je dečka u herc. — Он сбросил червового валета.
Нейтральное слово для «мальчик» — dečak; dečko чаще значит «парень».
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | dečko | dečki |
| Род. | dečka | dečka |
| Дат. | dečku | dečkima |
| Вин. | dečka | dečke |
| Зват. | dečko | dečki |
| Твор. | dečkom | dečkima |
| Предл. | dečku | dečkima |