mladić
младић/mlǎdiːt͡ɕ/ · м. р.
EnСУЩ
-
юноша; молодой человекJedan mladić mi je ustupio mesto u autobusu. — Один молодой человек уступил мне место в автобусе.
-
(в отношениях) пареньUpoznala je roditelje sa svojim mladićem. — Она познакомила родителей со своим парнем.
В разговоре о парне девушки чаще говорят dečko; mladić звучит нейтральнее и формальнее.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | mladić | mladići |
| Род. | mladića | mladića |
| Дат. | mladiću | mladićima |
| Вин. | mladića | mladiće |
| Зват. | mladiću | mladići |
| Твор. | mladićem | mladićima |
| Предл. | mladiću | mladićima |