VOCAB.RS

klinac

клинац

/klînat͡s/ · м. р.

En
СУЩ
  1. разг. ребёнок; пацан; малыш
    Klinci se igraju u parku ispred zgrade. — Дети играют в парке перед домом.
    Od klinca sam navijao za Zvezdu. — Я с детства болею за «Звезду».
  2. гвоздь; колышек
    Okači kaput na klinac pored vrata. — Повесь пальто на гвоздь у двери.

Женская форма — klinka «девчонка»; во множественном числе klinci часто означает «дети» вообще.

Синонимы:
dete dečak ekser
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.klinacklinci
Род.klincaklinaca
Дат.klincuklincima
Вин.klincaklince
Зват.klinčeklinci
Твор.klincemklincima
Предл.klincuklincima
Выражения
  • boli me klinac — мне наплевать
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0