zlo
зло/zlô/ · ср. р.
En-
СУЩзлоU svakoj bajci dobro pobeđuje zlo. — В каждой сказке добро побеждает зло.
-
СУЩвред; бедаNikome nije hteo zlo. — Он никому не желал зла.Samo da se ne desi neko zlo. — Лишь бы не случилось беды.
-
НАРЕЧИЕразг. (zlo mi je) плохо; тошноZlo mi je od ove vožnje. — Меня тошнит от этой поездки.
-
НАРЕЧИЕплохо; худоAko nastavi ovako, zlo će proći. — Если так пойдёт дальше, ему не поздоровится.
«Zlo mi je» — «меня тошнит», а не «я злой»; «зол» по-сербски — «ljut».
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | zlo | zla |
| Род. | zla | zala |
| Дат. | zlu | zlima |
| Вин. | zlo | zla |
| Зват. | zlo | zla |
| Твор. | zlom | zlima |
| Предл. | zlu | zlima |
Антонимы:
dobro
Выражения
- nužno zlo — неизбежное зло
- zlo i naopako — хуже некуда; беда