СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
пик; вершина; кульминация; разгарBila je na vrhuncu slave kada se povukla. — Она была на пике славы, когда ушла со сцены.Turistička sezona dostiže vrhunac u avgustu. — Туристический сезон достигает пика в августе.
-
(о горе) вершинаSa vrhunca planine videli smo celu dolinu. — С вершины горы мы увидели всю долину.
-
(в сексе) оргазмOboje su istovremeno doživeli vrhunac. — Оба одновременно достигли оргазма.
В прямом значении «вершина горы» чаще говорят «vrh».
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | vrhunac | vrhunci |
| Род. | vrhunca | vrhunaca |
| Дат. | vrhuncu | vrhuncima |
| Вин. | vrhunac | vrhunce |
| Зват. | vrhunče | vrhunci |
| Твор. | vrhuncem | vrhuncima |
| Предл. | vrhuncu | vrhuncima |
Составлено ИИ
Обновлено 17 октября 2026