SR→RU

vrhunac

врхунац

vrhúnac · /ʋr̩xǔːnat͡s/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. пик; вершина; кульминация; разгар
    Bila je na vrhuncu slave kada se povukla. — Она была на пике славы, когда ушла со сцены.
    Turistička sezona dostiže vrhunac u avgustu. — Туристический сезон достигает пика в августе.
  2. (о горе) вершина
    Sa vrhunca planine videli smo celu dolinu. — С вершины горы мы увидели всю долину.
  3. (в сексе) оргазм
    Oboje su istovremeno doživeli vrhunac. — Оба одновременно достигли оргазма.

В прямом значении «вершина горы» чаще говорят «vrh».

Синонимы:
kulminacija vrh zenit
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.vrhunacvrhunci
Род.vrhuncavrhunaca
Дат.vrhuncuvrhuncima
Вин.vrhunacvrhunce
Зват.vrhunčevrhunci
Твор.vrhuncemvrhuncima
Предл.vrhuncuvrhuncima
Составлено ИИ Обновлено 17 октября 2026