VOCAB.RS

vrh

врх

/ʋr̩̂x/ · м. р.

En
  1. СУЩ
    (о горе, здании, предмете) вершина; верх
    Popeli smo se na vrh Kopaonika. — Мы поднялись на вершину Копаоника.
    Stavi kutiju na vrh ormara. — Поставь коробку на шкаф, наверх.
  2. СУЩ
    (о предмете) кончик; остриё
    Slomio mi se vrh olovke. — У меня сломался кончик карандаша.
  3. СУЩ
    (в рейтинге, иерархии) первое место; верхушка; руководство
    Zvezda je ponovo na vrhu tabele. — «Звезда» снова на первом месте в таблице.
    Odluku je doneo državni vrh. — Решение приняло высшее руководство страны.
  4. ПРЕДЛОГ
    книжн. (+ род.) поверх; над
    Nosila je maramu vrh glave. — Она носила платок поверх головы.

«Наверху» — na vrhu, «наверх» — na vrh.

Синонимы:
vrhunac teme šiljak kraj
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.vrhvrhovi
Род.vrhavrhova
Дат.vrhuvrhovima
Вин.vrhvrhove
Зват.vrševrhovi
Твор.vrhomvrhovima
Предл.vrhuvrhovima
Антонимы: dno, podnožje
Выражения
  • na vrh jezika — на кончике языка
  • vrh ledenog brega — верхушка айсберга
  • do vrha — до краёв
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0