vrh
врх/ʋr̩̂x/ · м. р.
En-
СУЩ(о горе, здании, предмете) вершина; верхPopeli smo se na vrh Kopaonika. — Мы поднялись на вершину Копаоника.Stavi kutiju na vrh ormara. — Поставь коробку на шкаф, наверх.
-
СУЩ(о предмете) кончик; остриёSlomio mi se vrh olovke. — У меня сломался кончик карандаша.
-
СУЩ(в рейтинге, иерархии) первое место; верхушка; руководствоZvezda je ponovo na vrhu tabele. — «Звезда» снова на первом месте в таблице.Odluku je doneo državni vrh. — Решение приняло высшее руководство страны.
-
ПРЕДЛОГкнижн. (+ род.) поверх; надNosila je maramu vrh glave. — Она носила платок поверх головы.
«Наверху» — na vrhu, «наверх» — na vrh.
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | vrh | vrhovi |
| Род. | vrha | vrhova |
| Дат. | vrhu | vrhovima |
| Вин. | vrh | vrhove |
| Зват. | vrše | vrhovi |
| Твор. | vrhom | vrhovima |
| Предл. | vrhu | vrhovima |
Выражения
- na vrh jezika — на кончике языка
- vrh ledenog brega — верхушка айсберга
- do vrha — до краёв