SR→RU

uozbiljiti

уозбиљити

uozbíljiti · /uozbǐːʎiti/ · сов. вид

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. (uozbiljiti se) посерьёзнеть; стать серьёзным
    Kad je čuo vest, odmah se uozbiljio. — Услышав новость, он сразу посерьёзнел.
  2. (uozbiljiti se, о человеке) остепениться; повзрослеть
    Posle rođenja sina, konačno se uozbiljio. — После рождения сына он наконец остепенился.
  3. (uozbiljiti se, о ситуации) принять серьёзный оборот
    Stvari su se uozbiljile kad je stigla policija. — Дело приняло серьёзный оборот, когда приехала полиция.
  4. (+ вин.) заставить посерьёзнеть
    Ta vest ga je odmah uozbiljila. — Эта новость сразу заставила его посерьёзнеть.

Обычно употребляется с se; несовершенный вид — uozbiljavati se.

Спряжение, сов. вид
Настоящее время
jauozbiljim
tiuozbiljiš
on/ona/onouozbilji
miuozbiljimo
viuozbiljite
oni/one/onauozbilje
Прошедшее время: uozbiljio, uozbiljila, uozbiljilo · uozbiljili, uozbiljile
Будущее время: uozbiljiću, uozbiljićeš, uozbiljiće, uozbiljićemo, uozbiljićete, uozbiljiće
Повелительное: uozbilji
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026