SR→RU

ultimatum

ултиматум

ultimátum · /ultimǎːtum/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. ультиматум
    Šef mu je postavio ultimatum: ili radi, ili odlazi. — Начальник предъявил ему ультиматум: либо работай, либо уходи.
    Vlada je odbila ultimatum. — Правительство отвергло ультиматум.

Обычно postaviti или dati kome ultimatum «предъявить кому-то ультиматум».

Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.ultimatumultimatumi
Род.ultimatumaultimatuma
Дат.ultimatumuultimatumima
Вин.ultimatumultimatume
Зват.ultimatumeultimatumi
Твор.ultimatumomultimatumima
Предл.ultimatumuultimatumima
Составлено ИИ Обновлено 29 октября 2026