tući
тући/tǔːt͡ɕi/ · несов. вид
EnГЛАГОЛ
-
(+ вин.) бить; колотитьStariji brat ga je stalno tukao. — Старший брат его постоянно бил.Ne smeš da tučeš psa. — Нельзя бить собаку.
-
(tući se) дратьсяDeca se tuku u dvorištu. — Дети дерутся во дворе.Navijači su se tukli posle utakmice. — Болельщики дрались после матча.
-
(о дожде, граде, солнце) бить; хлестать; палитьKiša tuče po prozorima celu noć. — Дождь всю ночь хлещет по окнам.
Совершенный вид — istući (избить) и potući se (подраться).
Формы
| Настоящее время | |
|---|---|
| ja | tučem |
| ti | tučeš |
| on/ona/ono | tuče |
| mi | tučemo |
| vi | tučete |
| oni/one/ona | tuku |
Прошедшее (м. р.): tukao
Повелительное: tuci