СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
турокMoj komšija je Turčin iz Istanbula. — Мой сосед — турок из Стамбула.Na fakultetu sam upoznao jednog Turčina. — В университете я познакомился с одним турком.
-
(в истории) турок; османецSrbija je vekovima bila pod Turcima. — Сербия веками была под властью турок.
-
пренебр. (о мусульманах на Балканах) турокNazvao ga je Turčinom, što je bila teška uvreda. — Он назвал его турком, и это было тяжёлым оскорблением.
Пишется с заглавной буквы: Turčin; о женщине — Turkinja, множественное число — Turci.
Выражения
-
pušiti kao Turčin — курить как паровозDeda je ceo život pušio kao Turčin. — Дед всю жизнь курил как паровоз.
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | Turčin | Turci |
| Род. | Turčina | Turaka |
| Дат. | Turčinu | Turcima |
| Вин. | Turčina | Turke |
| Зват. | Turčine | Turci |
| Твор. | Turčinom | Turcima |
| Предл. | Turčinu | Turcima |
Составлено ИИ
Обновлено 29 октября 2026