SR→RU

sumnjičiti

сумњичити

sùmnjičiti · /sǔmɲit͡ʃiti/ · несов. вид

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. (+ вин., за + вин.) подозревать
    Policija ga sumnjiči za krađu automobila. — Полиция подозревает его в угоне машины.
    Zašto me stalno sumnjičiš da lažem? — Почему ты всё время подозреваешь, что я вру?

Sumnjičiti кого-то za что-то — подозревать человека; sumnjati u nešto — сомневаться в чём-то.

Спряжение, несов. вид
Настоящее время
jasumnjičim
tisumnjičiš
on/ona/onosumnjiči
misumnjičimo
visumnjičite
oni/one/onasumnjiče
Прошедшее время: sumnjičio, sumnjičila, sumnjičilo · sumnjičili, sumnjičile
Будущее время: sumnjičiću, sumnjičićeš, sumnjičiće, sumnjičićemo, sumnjičićete, sumnjičiće
Повелительное: sumnjiči
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026