SR→RU

rečit

речит

rèčit · /rět͡ʃit/

EN Поправить
ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ
  1. (о человеке, речи) красноречивый
    Novi direktor je vrlo rečit čovek. — Новый директор — очень красноречивый человек.
  2. (о взгляде, молчании) красноречивый; выразительный
    Pogledala ga je rečitim pogledom. — Она посмотрела на него красноречивым взглядом.
    Usledila je rečita tišina. — Последовало красноречивое молчание.
Синонимы:
Склонение по родам, ед. ч.
м. р.ж. р.ср. р.
Им.rečitrečitarečito
Род.rečitarečiterečita
Дат.rečiturečitojrečitu
Вин.rečitrečiturečito
Зват.rečitrečitarečito
Твор.rečitimrečitomrečitim
Предл.rečiturečitojrečitu
Склонение по родам, мн. ч.
м. р.ж. р.ср. р.
Им.rečitirečiterečita
Род.rečitihrečitihrečitih
Дат.rečitimrečitimrečitim
Вин.rečiterečiterečita
Зват.rečitirečiterečita
Твор.rečitimrečitimrečitim
Предл.rečitimrečitimrečitim
Степени сравнения: rečitiji, rečitija, rečitije · najrečitiji
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026