rečit
речитrèčit · /rět͡ʃit/
Suggest an editADJECTIVE
-
(of a person, speech) eloquentNovi direktor je vrlo rečit čovek. — The new director is a very eloquent man.
-
(of a look, silence) telling; expressivePogledala ga je rečitim pogledom. — She gave him a telling look.Usledila je rečita tišina. — A telling silence followed.
Synonyms:
Declension by gender, singular
| masc. | fem. | neut. | |
|---|---|---|---|
| Nom. | rečit | rečita | rečito |
| Gen. | rečita | rečite | rečita |
| Dat. | rečitu | rečitoj | rečitu |
| Acc. | rečit | rečitu | rečito |
| Voc. | rečit | rečita | rečito |
| Ins. | rečitim | rečitom | rečitim |
| Loc. | rečitu | rečitoj | rečitu |
Declension by gender, plural
| masc. | fem. | neut. | |
|---|---|---|---|
| Nom. | rečiti | rečite | rečita |
| Gen. | rečitih | rečitih | rečitih |
| Dat. | rečitim | rečitim | rečitim |
| Acc. | rečite | rečite | rečita |
| Voc. | rečiti | rečite | rečita |
| Ins. | rečitim | rečitim | rečitim |
| Loc. | rečitim | rečitim | rečitim |
Comparison: rečitiji, rečitija, rečitije · najrečitiji
AI
Updated 6 October 2026