СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
разбойник; грабитель; бандитRazbojnik je opljačkao menjačnicu i pobegao. — Грабитель ограбил обменник и скрылся.Policija je uhapsila dvojicu razbojnika. — Полиция задержала двух грабителей.
-
шутл. ласк. (о ребёнке) разбойник; сорванецDođi ovamo, mali razbojniče! — Иди сюда, маленький разбойник!
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | razbojnik | razbojnici |
| Род. | razbojnika | razbojnika |
| Дат. | razbojniku | razbojnicima |
| Вин. | razbojnika | razbojnike |
| Зват. | razbojniče | razbojnici |
| Твор. | razbojnikom | razbojnicima |
| Предл. | razbojniku | razbojnicima |
Составлено ИИ
Обновлено 29 сентября 2026