SR→RU

razbojnik

разбојник

rázbōjnīk · /rǎːzboːjniːk/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. разбойник; грабитель; бандит
    Razbojnik je opljačkao menjačnicu i pobegao. — Грабитель ограбил обменник и скрылся.
    Policija je uhapsila dvojicu razbojnika. — Полиция задержала двух грабителей.
  2. шутл. ласк. (о ребёнке) разбойник; сорванец
    Dođi ovamo, mali razbojniče! — Иди сюда, маленький разбойник!
Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.razbojnikrazbojnici
Род.razbojnikarazbojnika
Дат.razbojnikurazbojnicima
Вин.razbojnikarazbojnike
Зват.razbojničerazbojnici
Твор.razbojnikomrazbojnicima
Предл.razbojnikurazbojnicima
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026