СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
разг. хулиган; громила; дебоширPosle utakmice su razbijači polomili izloge u centru. — После матча хулиганы разбили витрины в центре.On je poznat kao kafanski razbijač. — Он известен как кабацкий дебошир.
-
(часто в устойчивых сочетаниях) тот, кто или то, что разбивает, ломает или разрушает что-либоSindikat ga je nazvao razbijačem štrajka. — Профсоюз назвал его штрейкбрехером.Ta emisija je pravi razbijač mitova o zdravoj ishrani. — Эта передача — настоящий разрушитель мифов о здоровом питании.
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | razbijač | razbijači |
| Род. | razbijača | razbijača |
| Дат. | razbijaču | razbijačima |
| Вин. | razbijača | razbijače |
| Зват. | razbijaču | razbijači |
| Твор. | razbijačem | razbijačima |
| Предл. | razbijaču | razbijačima |
Составлено ИИ
Обновлено 23 октября 2026