SR→RU

razbijač

разбијач

razbìjāč · /razbǐjaːt͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. разг. хулиган; громила; дебошир
    Posle utakmice su razbijači polomili izloge u centru. — После матча хулиганы разбили витрины в центре.
    On je poznat kao kafanski razbijač. — Он известен как кабацкий дебошир.
  2. (часто в устойчивых сочетаниях) тот, кто или то, что разбивает, ломает или разрушает что-либо
    Sindikat ga je nazvao razbijačem štrajka. — Профсоюз назвал его штрейкбрехером.
    Ta emisija je pravi razbijač mitova o zdravoj ishrani. — Эта передача — настоящий разрушитель мифов о здоровом питании.
Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.razbijačrazbijači
Род.razbijačarazbijača
Дат.razbijačurazbijačima
Вин.razbijačarazbijače
Зват.razbijačurazbijači
Твор.razbijačemrazbijačima
Предл.razbijačurazbijačima
Составлено ИИ Обновлено 23 октября 2026