SR→RU

prigovoriti

приговорити

prigovòriti · /priɡoʋǒriti/ · сов. вид · несов.: prigovarati

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. (кому + дат.) упрекнуть; попрекнуть
    Majka mu je prigovorila što je opet zakasnio. — Мама упрекнула его за то, что он снова опоздал.
    Šef mi nije ništa prigovorio. — Начальник меня ни в чём не упрекнул.
  2. (чему + дат.) возразить
    Niko nije prigovorio tom predlogu. — Никто не возразил против этого предложения.
    Tom planu se nema šta prigovoriti. — К этому плану не придерёшься.

Тот, кого упрекают, стоит в дательном падеже, а причина часто вводится союзом što с придаточным предложением или предлогом zbog с родительным падежом: Prigovorio mu je što kasni. Prigovorio mu je zbog kašnjenja.

Синонимы:
Антонимы:
Спряжение, сов. вид
Настоящее время
japrigovorim
tiprigovoriš
on/ona/onoprigovori
miprigovorimo
viprigovorite
oni/one/onaprigovore
Прошедшее время: prigovorio, prigovorila, prigovorilo · prigovorili, prigovorile
Будущее время: prigovoriću, prigovorićeš, prigovoriće, prigovorićemo, prigovorićete, prigovoriće
Повелительное: prigovori
Составлено ИИ Обновлено 13 октября 2026