prigovoriti
приговоритиprigovòriti · /priɡoʋǒriti/ · сов. вид · несов.: prigovarati
ГЛАГОЛ
-
(кому + дат.) упрекнуть; попрекнутьMajka mu je prigovorila što je opet zakasnio. — Мама упрекнула его за то, что он снова опоздал.Šef mi nije ništa prigovorio. — Начальник меня ни в чём не упрекнул.
-
(чему + дат.) возразитьNiko nije prigovorio tom predlogu. — Никто не возразил против этого предложения.Tom planu se nema šta prigovoriti. — К этому плану не придерёшься.
Тот, кого упрекают, стоит в дательном падеже, а причина часто вводится союзом što с придаточным предложением или предлогом zbog с родительным падежом: Prigovorio mu je što kasni. Prigovorio mu je zbog kašnjenja.
Синонимы:
Антонимы:
Спряжение, сов. вид
| Настоящее время | |
|---|---|
| ja | prigovorim |
| ti | prigovoriš |
| on/ona/ono | prigovori |
| mi | prigovorimo |
| vi | prigovorite |
| oni/one/ona | prigovore |
Прошедшее время: prigovorio, prigovorila, prigovorilo · prigovorili, prigovorile
Будущее время: prigovoriću, prigovorićeš, prigovoriće, prigovorićemo, prigovorićete, prigovoriće
Повелительное: prigovori
Составлено ИИ
Обновлено 13 октября 2026