SR→RU

ponor

понор

pònor · /pǒnor/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. пропасть; бездна; обрыв
    Put vodi tik pored ponora, vozi polako. — Дорога идёт у самого обрыва, езжай медленно.
    Kamen je pao u ponor bez zvuka. — Камень беззвучно упал в пропасть.
  2. (переносно) пропасть
    Između bogatih i siromašnih je sve veći ponor. — Пропасть между богатыми и бедными всё растёт.
  3. (переносно) пропасть; катастрофа
    Kockanje ga je gurnulo u ponor. — Азартные игры столкнули его в пропасть.
Синонимы:
Выражения
  • na ivici ponora — на краю пропасти
    Firma je bila na ivici ponora. — Фирма была на краю пропасти.
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.ponorponori
Род.ponoraponora
Дат.ponoruponorima
Вин.ponorponore
Зват.ponoruponori
Твор.ponoromponorima
Предл.ponoruponorima
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026