SR→RU

opozicija

опозиција

opozícija · /opozǐːt͡sija/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (в политике) оппозиция
    Opozicija je najavila proteste za subotu. — Оппозиция объявила о протестах в субботу.
    Posle izbora stranka je prešla u opoziciju. — После выборов партия перешла в оппозицию.
  2. противодействие; противостояние; противопоставление
    Njegov predlog naišao je na jaku opoziciju u firmi. — Его предложение встретило сильное сопротивление в фирме.

Обычно употребляется в политическом смысле; «biti u opoziciji» — быть в оппозиции.

Синонимы:
protivljenje otpor
Антонимы:
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.opozicijaopozicije
Род.opozicijeopozicija
Дат.opozicijiopozicijama
Вин.opozicijuopozicije
Зват.opozicijoopozicije
Твор.opozicijomopozicijama
Предл.opozicijiopozicijama
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026