SR→RU

obučiti

обучити

obùčiti · /obǔt͡ʃiti/ · сов. вид · несов.: obučavati

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. (+ вин., za + вин.) обучить; подготовить
    Firma nas je obučila za rad u novom programu. — Фирма обучила нас работе в новой программе.
    Obučio je psa da donosi novine. — Он научил собаку приносить газету.
  2. (+ вин. и дат.) научить
    Otac ga je obučio zanatu još kao dečaka. — Отец научил его ремеслу ещё мальчиком.

Не путайте с obući «одеть» (obučem, obukao): obučiti значит «обучить».

Синонимы:
Спряжение, сов. вид
Настоящее время
jaobučim
tiobučiš
on/ona/onoobuči
miobučimo
viobučite
oni/one/onaobuče
Прошедшее время: obučio, obučila, obučilo · obučili, obučile
Будущее время: obučiću, obučićeš, obučiće, obučićemo, obučićete, obučiće
Повелительное: obuči
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026