SR→RU

nepoverenje

неповерење

nepoverénje · /nepoʋerěːɲe/ · ср. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. недоверие
    Građani imaju veliko nepoverenje prema institucijama. — У граждан сильное недоверие к институтам.
    Pogledala ga je s nepoverenjem. — Она посмотрела на него с недоверием.

Обычно употребляется с «prema + дат.»: nepoverenje prema nekome.

Синонимы:
sumnjičavost
Антонимы:
Склонение, ср. р.
ед. ч.
Им.nepoverenje
Род.nepoverenja
Дат.nepoverenju
Вин.nepoverenje
Зват.nepoverenje
Твор.nepoverenjem
Предл.nepoverenju
Составлено ИИ Обновлено 30 сентября 2026