СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
наклейка; этикеткаDete je zalepilo nalepnicu na frižider. — Ребёнок приклеил наклейку на холодильник.Na tegli nema nalepnice sa rokom trajanja. — На банке нет этикетки со сроком годности.
-
(в паспорте) наклейка о виде на жительствоRanije smo dobijali boravak kao nalepnicu u pasošu. — Раньше ВНЖ выдавали в виде наклейки в паспорте.Moja nalepnica važi još godinu dana. — Моя наклейка ВНЖ действует ещё год.
Сейчас ВНЖ обычно выдают в виде биометрической карты (dozvola za privremeni boravak), а не наклейки.
Склонение, ж. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | nalepnica | nalepnice |
| Род. | nalepnice | nalepnica |
| Дат. | nalepnici | nalepnicama |
| Вин. | nalepnicu | nalepnice |
| Зват. | nalepnico | nalepnice |
| Твор. | nalepnicom | nalepnicama |
| Предл. | nalepnici | nalepnicama |
Составлено ИИ
Обновлено 16 октября 2026