SR→RU

mucanje

муцање

mȕcānje · /mût͡saːɲe/ · ср. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. заикание
    Njegovo mucanje je skoro nestalo posle terapije. — После терапии его заикание почти прошло.
    Od treme ga je uhvatilo mucanje koje nije mogao da kontroliše. — От волнения на него напало заикание, с которым он не мог справиться.
  2. (о речи) запинание; бормотание
    Posle dugog mucanja konačno je priznao istinu. — Долго запинаясь, он наконец признал правду.
Склонение, ср. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.mucanjemucanja
Род.mucanjamucanja
Дат.mucanjumucanjima
Вин.mucanjemucanja
Зват.mucanjemucanja
Твор.mucanjemmucanjima
Предл.mucanjumucanjima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026