СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
гнев; злость; досадаNije mogla da sakrije ljutnju. — Она не могла скрыть злость.Iz ljutnje je zalupio vrata. — Со злости он хлопнул дверью.
Склонение, ж. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | ljutnja | ljutnje |
| Род. | ljutnje | ljutnja |
| Дат. | ljutnji | ljutnjama |
| Вин. | ljutnju | ljutnje |
| Зват. | ljutnjo | ljutnje |
| Твор. | ljutnjom | ljutnjama |
| Предл. | ljutnji | ljutnjama |
Составлено ИИ
Обновлено 28 сентября 2026