kukavica
кукавица/kûkaʋit͡sa/ · м. р.
EnСУЩ
-
пренебр. (о человеке) трусNemoj da budeš kukavica, reci mu istinu. — Не будь трусом, скажи ему правду.Pobegao je kao najveća kukavica. — Он сбежал, как последний трус.
-
(о птице) кукушкаU šumi se čula kukavica. — В лесу куковала кукушка.
О мужчине согласуется в мужском роде: on je bio kukavica, taj kukavica.
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | kukavica | kukavice |
| Род. | kukavice | kukavica |
| Дат. | kukavici | kukavicama |
| Вин. | kukavicu | kukavice |
| Зват. | kukavico | kukavice |
| Твор. | kukavicom | kukavicama |
| Предл. | kukavici | kukavicama |