zec
зец/zêːt͡s/ · м. р.
EnСУЩ
-
заяц; кроликNa livadi smo videli zeca. — На лугу мы видели зайца.Deca imaju malog belog zeca kod kuće. — У детей дома живёт маленький белый кролик.
-
(в лёгкой атлетике) пейсмейкер; «заяц»Zec je vodio trku do tridesetog kilometra. — Пейсмейкер вёл забег до тридцатого километра.
Синонимы:
kunić
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | zec | zečevi |
| Род. | zeca | zečeva etc. |
| Дат. | zecu | zečevima etc. |
| Вин. | zeca | zečeve etc. |
| Зват. | zeče | zečevi etc. |
| Твор. | zecom | zečevima etc. |
| Предл. | zecu | zečevima etc. |
Выражения
- tu leži zec — вот где собака зарыта
- ko juri dva zeca, ne uhvati nijednog — за двумя зайцами погонишься — ни одного не поймаешь