СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
палач; мучитель; кровопийцаNarod nikada nije zaboravio svoje krvnike. — Народ так и не забыл своих палачей.
-
(в спорте) гроза; обидчикStari krvnik Zvezde ponovo je dao gol. — Давний обидчик «Звезды» снова забил гол.
-
устар. палачKrvnik je čekao osuđenika na trgu. — Палач ждал осуждённого на площади.
Обычно употребляется с родительным падежом жертвы: krvnik naroda, krvnik Partizana.
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | krvnik | krvnici |
| Род. | krvnika | krvnika |
| Дат. | krvniku | krvnicima |
| Вин. | krvnika | krvnike |
| Зват. | krvniče | krvnici |
| Твор. | krvnikom | krvnicima |
| Предл. | krvniku | krvnicima |
Составлено ИИ
Обновлено 6 октября 2026