СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
мучитель; истязательŽrtva je na sudu prepoznala svog mučitelja. — Жертва узнала своего мучителя в суде.Za decu je taj nastavnik bio pravi mučitelj. — Для детей этот учитель был настоящим мучителем.
Женская форма — mučiteljka.
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | mučitelj | mučitelji |
| Род. | mučitelja | mučitelja |
| Дат. | mučitelju | mučiteljima |
| Вин. | mučitelja | mučitelje |
| Зват. | mučitelju | mučitelji |
| Твор. | mučiteljem | mučiteljima |
| Предл. | mučitelju | mučiteljima |
Составлено ИИ
Обновлено 6 октября 2026