SR→RU

grančica

гранчица

grànčica · /ɡrǎnt͡ʃit͡sa/ · ж. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. веточка; прутик
    Dete je skupljalo suve grančice za vatru. — Ребёнок собирал сухие веточки для костра.
    Stavi grančicu ruzmarina u meso. — Положи в мясо веточку розмарина.
Синонимы:
Склонение, ж. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.grančicagrančice
Род.grančicegrančica
Дат.grančicigrančicama
Вин.grančicugrančice
Зват.grančicegrančice
Твор.grančicomgrančicama
Предл.grančicigrančicama
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026