СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
фрустрация; досада; раздражениеOsećam frustraciju kad me niko ne sluša. — Меня раздражает, когда никто меня не слушает.Svoje frustracije iskaljuje na deci. — Он срывает своё раздражение на детях.
Часто во множественном числе: iskaliti frustracije na kome — «сорвать зло на ком-то».
Антонимы:
Склонение, ж. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | frustracija | frustracije |
| Род. | frustracije | frustracija |
| Дат. | frustraciji | frustracijama |
| Вин. | frustraciju | frustracije |
| Зват. | frustracijo | frustracije |
| Твор. | frustracijom | frustracijama |
| Предл. | frustraciji | frustracijama |
Составлено ИИ
Обновлено 29 сентября 2026