SR→RU

bednik

бедник

bȇdnīk · /bêːdniːk/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. пренебр. подлец; негодяй; ничтожество
    Samo bi bednik mogao tako da laže prijatelja. — Только подлец мог так врать другу.
  2. бедняга; несчастный
    Taj bednik nije imao ni za hleb. — У этого бедняги не было денег даже на хлеб.
Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.bednikbednici
Род.bednikabednika
Дат.bednikubednicima
Вин.bednikabednike
Зват.bedničebednici
Твор.bednikombednicima
Предл.bednikubednicima
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026