SR→RU

aperitiv

аперитив

aperìtīv · /aperǐtiːʋ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. аперитив
    Pre ručka smo popili po čašicu rakije kao aperitiv. — Перед обедом мы выпили по рюмке ракии в качестве аперитива.
    Želite li neki aperitiv dok čekate hranu? — Не желаете аперитив, пока ждёте еду?
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.aperitivaperitivi
Род.aperitivaaperitiva
Дат.aperitivuaperitivima
Вин.aperitivaperitive
Зват.aperitiveaperitivi
Твор.aperitivomaperitivima
Предл.aperitivuaperitivima
Составлено ИИ Обновлено 30 сентября 2026