SR→RU

činovnik

чиновник

činòvnīk · /t͡ʃinǒʋniːk/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. чиновник; служащий
    Činovnik u opštini mi je rekao da dođem sutra. — Служащий в администрации сказал мне прийти завтра.
    Ceo život je radio kao činovnik u banci. — Всю жизнь он проработал служащим в банке.

Женский род — činovnica; слово часто звучит слегка неодобрительно, как «бюрократ».

Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.činovnikčinovnici
Род.činovnikačinovnika
Дат.činovnikučinovnicima
Вин.činovnikačinovnike
Зват.činovničečinovnici
Твор.činovnikomčinovnicima
Предл.činovnikučinovnicima
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026