SR→RU

šetač

шетач

šètāč · /ʃětaːt͡ʃ/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. гуляющий; человек, совершающий прогулку
    Na keju je nedeljom puno šetača. — По воскресеньям на набережной много гуляющих.
    Radi kao šetač pasa da bi zaradio nešto para. — Он выгуливает чужих собак, чтобы немного заработать.

Женская форма — šetačica.

Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.šetačšetači
Род.šetačašetača
Дат.šetačušetačima
Вин.šetačašetače
Зват.šetačušetači
Твор.šetačemšetačima
Предл.šetačušetačima
Составлено ИИ Обновлено 29 октября 2026