SR→RU

čip

чип

čȉp · /t͡ʃîp/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. чип; микросхема
    Nova kartica ima čip umesto magnetne trake. — У новой карты вместо магнитной полосы чип.
    Proizvođači kasne zbog nestašice čipova. — Производители отстают из-за нехватки чипов.
  2. (у животных) чип; микрочип
    Svaki pas mora da ima čip. — У каждой собаки должен быть чип.

Не путайте с čips — «чипсы».

Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.čipčipovi
Род.čipačipova
Дат.čipučipovima
Вин.čipčipove
Зват.čipečipovi
Твор.čipomčipovima
Предл.čipučipovima
Составлено ИИ Обновлено 28 сентября 2026