SR→RU

zvoniti

звонити

zvòniti · /zʋǒniti/ · несов. вид

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. (о телефоне, звонке, колоколе) звонить; звенеть
    Telefon ti zvoni već pet minuta. — У тебя телефон звонит уже пять минут.
    Crkvena zvona zvone svake nedelje ujutru. — Церковные колокола звонят каждое воскресенье утром.
  2. (na vrata) звонить в дверь
    Neko zvoni na vrata, otvori, molim te. — Кто-то звонит в дверь, открой, пожалуйста.
  3. (безл., в ушах) звенит в ушах
    Posle koncerta mi je celu noć zvonilo u ušima. — После концерта у меня всю ночь звенело в ушах.

Звонить кому-то по телефону — обычно zvati или pozvati, а не zvoniti.

Спряжение, несов. вид
Настоящее время
jazvonim
tizvoniš
on/ona/onozvoni
mizvonimo
vizvonite
oni/one/onazvone
Прошедшее (м. р.): zvonio
Повелительное: zvoni
Составлено ИИ Обновлено 30 сентября 2026