SR→RU

zračenje

зрачење

zráčēnje · /zrǎːt͡ʃeːɲe/ · ср. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. излучение; радиация
    Kreme štite kožu od sunčevog zračenja. — Кремы защищают кожу от солнечного излучения.
    Nivo zračenja je ovde povišen. — Уровень радиации здесь повышен.
  2. (в медицине) облучение; лучевая терапия
    Tetka posle operacije ide na zračenje. — После операции тётя ходит на облучение.
  3. разг. (о человеке, месте) энергетика; аура
    Ona ima neko pozitivno zračenje. — У неё какая-то позитивная энергетика.

«Проходить облучение» — ići na zračenje.

Синонимы:
Склонение, ср. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.zračenjezračenja
Род.zračenjazračenja
Дат.zračenjuzračenjima
Вин.zračenjezračenja
Зват.zračenjezračenja
Твор.zračenjemzračenjima
Предл.zračenjuzračenjima
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026