SR→RU

zločinac

злочинац

zlòčinac · /zlǒt͡ʃinat͡s/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. преступник; злодей
    Policija je uhapsila opasnog zločinca. — Полиция арестовала опасного преступника.
    Sud mu je sudio kao ratnom zločincu. — Его судили как военного преступника.

«Zločinac» — обычно о тяжких преступлениях; «kriminalac» — более общее обозначение преступника, а «lopov» означает «вор».

Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.zločinaczločinci
Род.zločincazločinaca
Дат.zločincuzločincima
Вин.zločincazločince
Зват.zločinčezločinci
Твор.zločincemzločincima
Предл.zločincuzločincima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026