SR→RU

začin

зачин

záčin · /zǎːt͡ʃin/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. приправа; специя; пряность
    Dodaj malo začina u supu. — Добавь в суп немного приправы.
    U ovoj radnji prodaju začine iz celog sveta. — В этом магазине продают специи со всего мира.
  2. (переносно) изюминка
    Mala svađa je začin svake veze. — Небольшая ссора — изюминка любых отношений.
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.začinzačini
Род.začinazačina
Дат.začinuzačinima
Вин.začinzačine
Зват.začinezačini
Твор.začinomzačinima
Предл.začinuzačinima
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026